Како год, боље нам је 19. него 20.в
To je zato što smo u 19. na početku imali baš klanicu, se pa do kraja samo malo tu i tamo zakačili s ovim ili onim, ali ceo 20. vek je pripremljen u 19, sve borbe u kojima je Srbija bila, bile su zacrtane u 19. veku - protiv Turske i Švabo-Mađara (ostale da ne pominjem, to je sitno, ionako su to bili njihovi vazali). Ne vidim zašto bismo menjali tendenciju u 21. veku, a i protiv koga da se borimo, kad nas ne jebe Malezija, Brazil i Mongolija, već baš ovi koji su oduvek.
То није тачно, а и не врти се свијет око нас Валдемар, па да планирају 100 година раније шта ће са нама.
Чак није тачно да се за ратове 90-тих знао коначан исход унапријед. Доказ за то је нпр. Венс-Овенов план који није постигнут управо због Срба, а да смо то недо Бог прихватили, БиХ би данас другачије изгледала.
Хоћу да кажем да свијет боли курац за нас и коме ће припасти наше вукојебине.
Ми се само тјешимо да свијет нас мрзи а уствари смо грозни у политици, посебно у 20. вијеку
Ne bih se tu složio s tobom, ali nema veze... A da smo grozni, to jeste.
Nit veće sprdnje od zemlje, nit više drame.
kad pričate o ulasku sila na balkan imajte u vidu da se lagano sprovodi plan o izgradnji oko 2000 hidrocentrala u grčkoj, makedoniji, srbiji, crnoj gori, hrvatskoj i bosni
ne znam kakva je situacija u srbiji, u bosni se jedna podvrsta naroda masovno bori da to spriječi ali to je nemoguće. trudiš se da zaustaviš izgradnju hidrocentrale u PARKU PRIRODE i oni na brzaka osvoje nekoliko drugih rijeka.
ne možemo im ništa, i jebiga
edit: niste svjesni koliko je jezivo proći pored rijeke Ugar koja se nalazi na Vlašiću. ja sam obišao masu mjesta, vidio sam ne znam ni sam šta nisam vidio, gradove koji su nestali, gradove duhova, ali ne znam jesam li išta jezivije u svom životu vidio od tog Ugra sada
još edita: http://www.rtvbn.com/3823391/ugar-je-unistena-rijeka-a-ne-netaknuta-priroda
vidite na fotografijama ovog Petra Đokića, on je taj koji je zadužen za prodaju toga svega, ustvari, nije to prodaja, to je takozvano davanje pod koncesiju, što je stotinu puta gore od prodaje
prodaja barem nešto znači, koncesija je goli kurac, lakše se mlati lova na tome, majku li im jebem da im jebem
Reče Franc Ferdinand...
Деветнаести век је најбољи пример за учење како велике силе функционишу. Сваки рат који су Србија и Црна Гора покренуле је имао унапред одређене резултате. Када је избила Невесињска пушка, пре него је Србија и прогласила рат, Аустро-Угарска и Русија су унапред договориле ко ће шта добити. После Првог светског рата се то донекле изменило, али сада се иста таква политика враћа.
Ко има времена и воље нек нађе од Милоша Ковића "Дизраели и Источно питање" (Clio, Београд 2007).
Што се Србије и Црне Горе тиче, оне ваљда једине у окружењу наступале без креираног националног програма. Истина, Гарашанин је написао Начертаније, али оно никад озбиљно није узето у политици.
Целокупну 19-вековну историју Европе можеш комотно свести на тзв. Источно питање. Многи историчари заправо Грчки пројекат Катарине Велике сматрају почетком 19. века у Европи.
У ситуацији када се велике силе поново сукобљавају на геостратешком пољу, ниједан педаљ ове планете није безначајан. Кисинџер је до краја ових ратова у распаду Југославије говорио да се велике силе превише мешају у судбине народа које не разумеју. Ми јесмо грозни, али то велике силе и воле, и у таквим су земљама најприсутније.
That's the spirit
Kisindžer je još sedamdesetih, u svojim teorijama, "prebacio" uticaj na Evroaziju, kakav kurac Balkan i pizde materine, to su mitovi da se mi tješimo kako smo eto bitni mnogo a kurčina smo realno.
Да, али Источно питање није настало због нас него због Турске, ми смо ту случајно.
Da, razlika je ogromna, Evropa i Bosna i Srbija više nije polje sukoba Rusije, Švaba i Turske, sad su tu i Amerikanci.
Ako meni svejedno da li će Škoti ili Baskijci ili Katalonci ili Flamanci imati nacionalnu državu, nije mi svejedno šta će Srbi uraditi. Nije to stvar patriotizma kao nečega poetskog i zatucano-ratnog. Tu su i ekonomski činioci. Eto, na primer, lepo bi bilo, ekonomski, da imamo more. Lepo bi bilo da imamo malo jaču državu, resurse... Zato sam voleo Jugoslaviju. Nismo bili baš prva liga, ali B+ sigurno. I kad si rascepkan u banana-državice, onda ti normalno dolazi svako kinesko preduzeće i piša ti na glavu, a već sa ozbiljnijom državom to ne bi tako lako moglo. Nismo se ni u Prvom ni u Drugom svetskom ratu borili da ovo bude ovako, da multinacionalne korporacije i strane vlade vuku marionetske konce zemlje u kojoj živim. U zemlji gde si, bori se za svoju slobodu, a bilo bi lepo da ta zemlja bude što jača, da bi mogao da se boriš za slobodu što više ljudi, i kad se radi, da radi što više ljudi, i uopšte, da nas ne jebe ko kako stigne.