Sad sam pročitao. Mislim da su ti sipali drogu u piće.
Гарант декуу, ал што нису осталима из екипе, нег само нама који смо то пиће :(
ulazi reme u pab...
Mene loša sreća prati
Nek ti to sad na čast služi
Na tvom putu ja ću stati
A ti produži.
Hahahaahha idi u kurac
Jutros mi se desilo. Grozan osećaj.
Al nije prvi put, naučio sam sebe da se razbudim iz takve situacije bez greške.
Ok.
potvrdjujem ovo jednom mi se desilo, ali sam sticajem okolnosti spavao u nekoj rupcagi zvnoj Zdrebac u Coki, a napolju sve neka tmina, plakate neke satanista i slicno po parku i to, pa sam istripovao da me vestica davila
uglavnom ruzno u picku materinu vristao bih, ali glasa nema
никад десеелоо
primetio sam da se upravo ovakvi maloumni tripovi i slicni njima javljaju uglavnom kod retardiranih osoba, ne mislim sad konkretno u psiholoskom vec u sleng fazonu. fala bogu pa ne patim od ovakvih oboljenja mozga
edit> da se ogradim, za retardirane osobe kad kazem mislim na one koje licno poznajem, da se ne uvrede likovi koji postovali ovde za koje stvarno sumnjam da poznajem
Sećam se kolko mi je smešno bilo sve ovo, te?dokumentarci te sranja, kurci palci i snađe te ovako nešto odjednom. Nedobog nikom. To je sve što mogu da kažem.
Reme je sve rekao ovde. Umoran mozak + stres = baguje mozak => ovaj trip.
Umoran kurac moj ovaj ciganski zaguljeni baguje. Ovo ko nije prošao može samo da o raznim naučnim objašnjenjima i sranjima. Kolko sam se smejao kad sam prvi put čuo za ovo. Još jednom, nedobog nikom. Bitno je samo da budeš pripremljen, kad si spreman mogu da ti ga duvaju samo.
Svaka čast svakome, ne bih da vređam nikoga od vas ali nemojte ta naučna objašnjenja, molim vas jer mi je pun kurac pogotovo kad krenu da serendaju ljudi koji ovo nisu prošli. Ovo je žešći trip i nije naivno nimalo. Ne pomaže ovde ni vračar ni lekar. Ima debila koji idu po vračarima i raznim babama koje ih deru, a ni lekari nisu bolji. Ako vam daju nešto za miran san ne uzimajte ni slučajno jer se agonija produžuje kad te lekovi komiraju. Ovo je već neka viša nauka za njih i bitno je da se sam pripremiš za ovo.
Ovde samo Bog može da vam pomogne.
једно 5 пута ми се десило у претходна 2 месеца, и сваки пут кад сам мртав као коњ и успавам се непланирано, раније је била фркафркафрка, сад је много краћа узнемиреност јер сконтам на време шта је па ми лакше буде тих пар секунди
али све оне приче народне да му седи нека авет на грудима и не може да проговори и сл. и осећа терет и не може да се помери и зови попа да освешта собу и остало - то је то није ништа друго
Nije mi se nikad desilo pa necu puno da filozofiram o tome, ali znam da je gomila vjernika, poluvjernika i nestabilnih ateista pricala da su im te utvare/aveti koje ih dave, nestajale kad krenu da dozivaju boga u sebi ili recituju neku molitvu. Sad po meni, to je najvjerovatnije neki placebo, nesto podsvjesno covjek utripuje da mu bog pomaze ili sta vec, ali tumacenje svakako zavisi od religijskog uvjerenja subjekta.
Прејебена ствар. Десила ми се само једном у животу. Макар колико се ја сећам, а верујем да не бих заборавио.
Додуше, тај један пут када ми се десила ми је чудан. Тачније, шта ју је изазвало.
Небитно, уосталом, ишли ортак и ја после колоквијума на неко пиво у паб поред Корчагина. Узмемо пиво, два, све кул. Нисмо пуно попили, а у то време смо знали баш да се разваљујемо од алкохола. Заблејали са још неким људима из наше екипе, мада сад кад вратим мало филм, једини смо тај ортак и ја пили баш то пиво.
Ок, све ту кул, у неком тренутку запичим ја гајби, запичи ортак гајби, и сада узмем воду, налијем се као цар, ставим чашу воде поред кревета и легнем да спавам, јебига, мртав уморан, имао колоквијум.
У једном тренутку, осетим да сам будан, не могу да трепнем, али као да ми зенице поигравају и гледам по соби. Да се померим, наравно, нема силе. Осећам како се знојим и наравно, жестока нелагода је присутна. Такође, уста су сува, дехидрирао сам, осећам да испрекидано дишем и колико год ја био свестан момента, укапирам ти ја да колико год био свестан тога где се налазим и шта посматрам, перспектива ми је мало чудна, тачније, умам утисак да све то гледам изнад сопственог тела (иако угао из ког гледам/поглед одговара месту на ком сам), једноставно, утисак тоталне раздвојености са телом остаје. Наравно, страх, параноја и много срања шибају до јаја, што погоршава знојење, жедан сам толико да ћу да умрем. Покушавам да се дерем, наравно, ништа не излази, ништа се не чује. Све то траје вероватно пар секунди, не знам тачно колико, али делује као вечност. Буквално, јебени хорор. Не постоји ништа што сам сањао, никакав хорор, који је макар пришао близу овом срању. Језиво.
А зашто сам рекао да је мало чудно све то. Причам то сутрадан ортаку, и буквално се исто и њему десило. Допуњавали смо јебену причу, тачно исти осећај, све исто.