Obično su poređane u starim albumima za slike koji na koricama imaju neke ruže ili siluetu "momka i devojke" na zalasku sunca. Motivi na fotkama su univerzalni za sve: od letovanja, zimovanja, rođendana, rođenja brata ili sestre, svadbi do onih sa Deda Mrazom. Odelo - buđavo. Letnje: devojčice - haljine sa karnerićima, dečaci - plišani šorcevi ili YASSA trenerka i mornarske atlet-majice. Zimsko: devojčice - crvene termo pantalone i roze jakna sa puf-rukavima, dečaci: plave termo pantalone na tregere i plava jakna. A frizure još grđe. Devojčice tu i tamo a dečaci... kratka kosa sa repićem pozadi ili duža kosa, vidno nešišana na vreme...
I još, na fotkama iz dvorišta, obavezan detalj kuća u izgradnji, a na fotkama sa neke svadbe, deca u svečanom odelu.
Prosto ne znaš da l' da se smeješ il' da plačeš kad gledaš ove fotke... Ja razumem da je tad bila takva moda, al' nekako mi se čini da naši roditelji i nisu bili baš nešto maštoviti i kreativni. Da ne spominjem kako su oni bili obučeni i kakve su frizure naše majke imale... Šta li će naša deca da pričaju kad budu gledala svoje slike iz detinjstva?
Fotke koje gledas uvek sa blagim osmehom na licu i kontas kako si bio debeo, gadan, kako si na fotkama ili nosio gumene cizme ili gumene sandale, cale ti je imao svu kosu na glavi a keva drugu boju kose i oboje po jedno 20kg/20god manje... A kad ih pokazes bilo kojoj devojci svaka ce reci: "E bas si bio slatka beba"
Ma koliko one bile blede, izguzvane ili se od dugogodisnjeg stajanja ne mogu izvaditi iz albuma, svima izmame taj mali osmeh na lice...
Jedini ljudi bez zuba koji se daju podnijeti.
