Free to play, izraz poznat među gejmerima, koji podrazumeva da je određena igra besplatna za igranje, to jest njena osnova je besplatna. Da bi neki igrač osetio pun berićet i čar igre, mora da plaća u mesečnim ratama. Naime igrači koji igraju na nalogu koji je ''besplatan'' u nekim igrama imaju toliko ograničenja da im to dođe glave pre ili kasnije, što dalje implicira da im ostaju tri izbora, da plate igru ili jednostavno da prestanu da je igraju i na kraju uvek ostanu ljudi, koji vide običnu igru, igru u kojoj će uživati bez plaćanja jerbo bitna im je relaksacija i zabavljanje.
Taj princip lako je primenljiv i u ''pravom'' životu.
Na svakom ćošku tu su ljudi koji nose brendiranu robu, drugu majicu i drugi par farmerki svaki drugi dan, jer ne smeju da budu viđeni kako nose jednu te istu stvar dva puta u jednoj nedelji. Robovi mejnstrim toka, pretplaćeni na materijalizam sa manjkom sposobnosti rezonovanja i razlikovanja materije od duhovnog.
Odmah iza njih su oni koji su jednostavno digli ruke od svega. Utuvili su u glavu da su gori od drugih i da za njih život nema svrhu, neretko viđeni ispred dragstora ili kako nose kevinu lampu od kristala iz Bohemije ne bi li kupili džidžu ili koks.
I naposletku, oni koji žive život najracionalnije. Savesni, svesni, normalni, uživaju u blagodetima gorepomenutog. Retko kad komplikuju stvar jer su zadovoljni takvi kakvi jesu. Obično čvrsto obgrljeni krugom porodice i dobrim društvom, prožive jedan sasvim pristojan život.
