Podeljena ličnost. Nešto kao Edvard Norton u Borilačkom klubu samo bez toliko krvi.
Ukoliko igra za svoj klub uvek igra maksimalno je motivisan bez obzira na renome protivnika i mesto odigravanja utakmice. Gine za svaku loptu, trči ko navijen 90 i kusur minuta bez problema. Nema problema sa cigarama, alkoholom i izlascima. Profesionalac. Stopostotne šanse ne maši ako je u pitanju napadač, ako je vezni pasove daje isključivo i nepogrešivo u noge a ako je u pitanju odbrambeni igrač nikada mu ne pada na pamet da bespotrebno dira loptu rukom u svom ili tuđem šesnaestercu.
Ako se desi da njegov tim gubi sa 2 : 0 na poluvremenu on je glavni motivator u svlačionici, čupa kosu, besno baca kopačke na pod i udara glavom o zid pitajući gde im je srce junačko te se ovako ponašaju na terenu.
Posle pobede je najsrećniji, posle poraza najtužniji u klubu.
Ukoliko igra za reprezentaciju ovaj isti čovek se pretvara u letargičnog dunđera.
Kada se zvezde poklope, dakle u ekstremno rektim slučajevima, jedanaest ovakvih igrača zajedno mogu da odigraju dobro čitavo poluvreme. Mogu da daju gol Nemačkoj a ako zatreba i Brazilu. Posle moraju da proslave uz trubače na nekom splavu...
