Već u prva četiri razreda je šlajfovao, kako iz srpskog, tako i iz ostalih predmeta. Do šestog razreda stiže isključivo zahvaljujući bolećivosti nastavnika na glupost, sedmi nekako prolazi jer je ćale uneo pištolj u zbornicu, a osmi jer svi jedva čekaju da ga se otarase i navale bedu na vrat nekoj srednjoj školi. U gimnaziji laganica: direktor je ćaletov partijski drug. Uostalom, što baš mora da se barata sa svih sedam padeža!?
Omladinca uvode u politiku. Polako, umereno - recimo da bude neki direktor neke javne firme, dakle ništa preterano ambiciozno. Ulazi i u lokalni odbor stranke, razume se. Pred njim je svetla karijera, on je dečko u usponu. Tako mlad, a već funkcioner! Ej, čovek na funkciji! To je važno, pismenost je precenjena.
Nepismen, a na funkciji.
Primer nije neophodan. Živimo u jebenoj Srbiji. Primera kol'ko hoćeš.
