Juriti okolo kao muva bez glave, redosledom ili prekoredno, posao, kuća, žena, deca, švalerka, kum Mika, majka devizni penzioner, udruženje veterana ratova devedesetih...i tako svaki Božji dan. Ne imati ni jedan slobodan trenutak samo za sebe. I letnji dan je obično kratak za izvršavanje svih obaveza i ispunjavanje svih rupa i obećanja.
- Kevo, evo kupio sam ti nove naočare za daljinu, da možeš da gledaš dnevnik, a sad moram do banke, imam neke uplate da izvršim, pa sam obećao kolegi Radovanu da mu odšlepam auto do radionice, riknula mu bregasta, posle imam sastanak sa ovima iz saveta zgrade...
- Polako, bre sinko! Gde furnjaš toliko? K'o da pundravce imaš. Sedi ovde da ti majka skuva kaficu i jednu ljutu da popiješ, popušiš cigar-dva, k'o čovek... Nisu obaveze zečevi, pa da ti pobegnu!
