Definitivno likovi bez kojih roman ne bi bio uspešan. Pravi su mudraci, sve znaju, nađu izlaz iz svake situacije. Obavezno su sedobradi, poželjne su i naočare; valjda ih to čini da izgledaju mudro i dostojanstveno. Svako bi želeo da prepozna sebe u njima ali nažalost na može, jer su oni samo oličenje savršenstva.
Da se Dambldor nije pojavio u sedmom delu Hari Potera i razvezao Gordijev čvor, iako je bio na onom svetu, knjiga bi bila sranje. Iako priznaje da je pogrešio, svojim postupcima dokazuje suprotno, da je toliko superioran da čak sa onog sveta vuče sve konce.
Gandalf je još samo jedna potvrda da Smrt mora svojski da se potrudi da se dočepa ovih likova. Kad svi misle da je mrtav, Gandalf ustaje iz rudnika Morije „jači nego ikad“. I još postaje Beli!
Bez Melkijadesa Markes bi me totalno smorio sa svojim Hose Arkadijama, Aurelijanima Buendijama da bih pomislio da su najstarijeg člana porodice pojeli mravi a najmlađi umro vezan za krušku. I još me naveo da se zainteresujem za sanskrit. Naravno, i on posle smrti mora ponekad da poseti svoj sobičak.
