U našem narodu se ustalilo verovanje da gangrena zahvata samo tkivo, tj. fiziološki organizam.
Ali postoji i gangrena koja zahvata Dušu, i mnogo je pogubnija od "obične" gangrene.
Gangrena Duše je emotivno prenosiva bolest, ali preventiva nije potrebna pošto je Bog osobama obolelim od ove opake bolesti podario prirodni nagon za (samo)Izolacijom.
U kasnijem stadijumu ove bolesti, duša postane porozna, pa bolesnik ima osećaj da se raspada dok hoda, da se troši kao bajat hleb .. to su zapravo delići duše koji se otkidaju.
Razlikujemo Fingiranu (forsiranu) i Pravu (autentičnu) Gangrenu Duše.
Fingiranu Gangrenu možemo sresti na svakom koraku, dovoljno je samo da upalimo Pink ili tako neki kanal, ili da pustimo neku radio stanicu sa domaćim melosom.
Videćemo (čućemo) karikature koje reklamiraju (forsiraju) svoju bolest, razne kombinacije bola i alkohola, prevare i kajanja itd ... da se ne zadržavam previše na ovome, znate o čemu pričam.
Prava Gangrena duše je karakteristična za asocijalne ljude, osobe kojima se desila neka velika nesreća, ili im je jednostavno Percepcija previše razvijena.
Pravi bolesnik ima osećaj da je mali i nebitan, mrzi sebe kad pomisli da je previše tužan, sve svaljuje na Ego. Druži se sa pticama i kornjačama, ne plače na sahranama.
Gangrenozni bolesnik ne reaguje na globalne nesreće, epidemije, ratove, čak i kad se dešavaju pred njegovim očima, ali je u stanju da se "raspadne" kad vidi nekog psića kako šepa ili mače kako mjauče.
Leka za ovu bolest nema, pa se ovakvi bolesnici često odlučuju na Samoubistvo, iako samoubistvo ne može da zakrpi njihovu Dušu.
