Decembar, početak novogodišnjih praznika. Posle četiri meseca otpušavanja zapadnoevropskih kanalizacionih odvoda vreme je da podjem kući. Tovarim poslatke za komšijsku decu u jednu od sedam torbi koje nosim domu svome. Mečka legla ko žaba.
Negde pred zoru se konačno izljubljujem sa familijom. Kući sam.
Spavam do deset, ustajem, obuvam glibaive kondure i odlazim da nahranim stoku. Mazim nazimice, timarim konje, polažem kravama. Zvoni Nokia, komšija zove. Odnosim mu viski (sa sniženja iz Lidla) kao prezent. Komšija ga uzima, zagleda, zahvaljuje, odlaže i šalje malog da natoči prošlogodišnju dunjovaču. Pričamo o problemima u EU, politici, i cenama žive vage.
Odlazimo do mene. Jurimo se s jagancima po oboru, hvatamo jedno, koljemo, deremo, vadimo utrbu, natačinjemo na ražanj, solimo, nosimo na pečenje.
Odlazim do grada da razmenim devize.
Vraćam se u selo. Pao je mrak, duva neki vetar, hladno, mečka jedva upalila, odlazim u kafanu.
Parkiram ispod prozora, zaturiram par puta i ulazim. Sedam za astal, čurim malboro i zagrevam se vinjakom. Kafana se napunila, započinjem priče o dlakavim rumunkama i turcima koji jedu svinjetinu.
Osvanuo sam. Oblačim Timberland vindjaknu i teturam se kući.
Sedam je sati, majstori već stigli. Pijem kafu s njima. Gledam kako rade i raspravljamo se oko rasporeda u kupatilu. Bide mora da ide pored šolje, a bordura više nije u modi! Teram sve u kurac i počinjem sam da lepim pločice.
Nisam završio kupatilo, nastaviću u avgustu.
Šesti jaruar je, Badnji dan. Stavljam pljosku sa komšijinom dunjovačom u unutrašnji, a polakilče s vinom u levi džep. otišo sam da nasečem Badnjak.
Badnje veče, pun sto hrane, kadimo. Dajem deci po pedeset dinara, džarali su vatru.
Božić je, deci po pedeset dinara. Post je prošao, jedem jagnjetinu i kiseo kupus.
Osmi januar, vreme je za pečalbu. Tovarim, one sedam torbre u mečku i odlazim.
Lepo sam se proveo.
