Vrlo neprijatna pojava koja se odvija u hladnom periodu godine u gradskom prevozu u jutarnjem ili popodnevnom špicu. Zbog velike količine odevnih predmeta koje ima na sebi ( majica na bretele, majica sa kratkim rukavima, majica sa dugim rukavima, dukserica, jakna, a u ženskoj varijanti još koja stvar, na primer body ), kao i zbog velike koncentracije putnika, zbog koje se bori za goli život, individua nije u stanju da oseti ranac koji joj je na ramenima, pa nastaje prava konfuzija u glavi, od početne misli da je ranac zaboravljen kod kuće do one da je lopov presekao kaiš i odneo ga u nepoznatom pravcu. Problem je veći ako u rancu nema mnogo stvari, već eventualno par svezaska i pernica, zbog čega je ranac ekstra lagan i još je teže detektovati njegovo prisustvo.
Jao, evo ga ide nešto... Valjda ću uspeti da se uglavim. Ako je ovolika gužva u busu, kao na stanici, kurac ću moj ući... Uuuu, vidi guzu ove seke, hehe... Možda ne bi bilo loše malo je pogurati unutra... Šta to bulazniš idiote, koncentriši se na ulazak!!!
Dobro skoro sam ušao, samo još malooo... Dobro je. Uh, sad da se sklonim sa vrata...
- Izvinite, je l' možete samo malo... E, hvala...
Uh, dobro je... Kakva gužva... E, 'bem ti život... Ona mala je ušla na zadnja vrata. Al' je zato pored mene bakuta sa cegerom punim praziluka. Brate, kol'ko zdiba, k'o da joj se neko usr'o u bakaluk... Joj, odvratan sam...
Aaaa, ko me to gura otpozadi, mamicu mu... Gotovo... Puče mi kičma, lepo sam čuo "kvrc". Uf, ne mogu da vidim ko je, mamicu mu njegovu... A i ova mrcina bi mogla da mi se skloni sa noge... Samo da izdržim do faxa... Gde mi je ranac, jeb'o te?!?!?! Da mi nije spao u ovoj gužvi... Jaoj, ne mogu da okrenem glavu. Serem se u ovu kapuljaču, ništa ne vidim od nje. Da ga nije neko mazn'o? Ma, šta lupam, kome treba moj ranac, u njemu ionako nema ničega. Ali lopov to ne zna... Samo da malo okrenem glavu... A ni ruku ne mogu da izvučem da sklonim ovu kapuljaču... 'Ajde, još samo maaaaaaalčice... Ah, tu je... Dobro je...
