Odomaćen naziv, verovatno porkelom od nekog turcizma, za brus iliti napravu koja služi za oštrenje kosa, noževa i slično. Pravi se od raličitih vrsta kamena, i može biti više ili manje grubo, da ne kažem da ima drugačiju granulaciju. Prilikom oštrenja, da bi se gladilo manje trošilo, uvek se koristi neki lubrikant, najčešce je to i sama voda. U nedostatku iste, kao na primeru kosača usred livade, može i pljuvačka da posluži svrsi. Prilikom gladjenja, veoma je bitno da pokreti budu sinhronizovani, da nebi došlo do nejednakog trošenja sečiva i prevremene zamene istog. Dobro gladilo je nezamenljiv alat pravog kosača koji ga nebi menjo ni za šta na svetu. Što ono kažu, po dobrom gladilu se pravi majstor poznaje.
-Stanimirka bre, okren mi guzu lečka 'vamo, mlogo sam se napalijo nešto...
-Čekaaaaj, stani bre leb te jebo...
-Ma šta stani, okren' seeee vamooo...uf 'bem ti sunce, neće nešto pizda mu materina ćorava...
-Živorade bre, stoko jedna neotesana, šta si navro na suvo ki freza na smonicu, pa mora da ovlaži malo bre...Ni kosa se ne gladi gladilom na suvo moj Živorade...
-Jes i to što kažeš Stanimirka...pu pu pu...e sad kad je gladilo kako treba, dodji da te pokosim ki mladu lucerku, jebem li ti žito neokrunjeno...
