Zgodan trenutak da sagovornici jedan drugom kažu šta stvarno misle, a da je sve ko fol uvijeno šalom.
- Odlična ti je kafa, draga!
- Mogla bih se udati, što se kaže!
- Prvo ćeš morati da otruješ muža. Hiihihihihih.
- Hihihihi. Nego, utorak je pa da okrenemo... Deder, šta kaže šolja?
- Au dušo! Vidim ti neki teret u kući, al nekako je na muškoj strani. I neki visok, mlad muškarac ti dolazi... Ma sve me strah reći, 'nako plav ko onaj naš poštar. I još ti sa muške strane vidim razgovor dva muškarca, kao da se raspravljaju. A imaš i pevca, nešto će se raščuti. Pazi se! Ako ta vest dođe do niske žene sa punđom i naočarima, kao neka učiteljica, mogla bi pravo tvom mužu otići i sve mu ispričati.
- Ma, šta pričaš ti? Kakva učiteljica?
- A ti ne znaš da naš poštar ima ženu učiteljicu?
- Nisam znala da je učiteljica. Ali vidim da ti sve znaš.
- Ja samo gledam u šolju, draga.
Jedan od razloga što ne pijem kafu :)
Najjače mi je što kao niko ne vjeruje u to, a svi gledaju
+
Veština gledanja u šolju mi je mnogo pomagala dok sam živeo po studentskim domovima. Raščulo se da umem pa je mnoga koleginica poželela da joj gledam u šolju.
Tako, muškarčine, ne bežite od te nauke, dapače.
Ma jok, ovako pred tobom je izbor, možeš porobati da uradiš to što planiraš na brzinu, (al što je brzo to je i kuso), a drugi način je trnovit (a poznato je da trnje vodi do zvezda).
Aha, dobro da znam...
Ispijanje kafe sa pratećeim ritualima...ništa tu nije slučajno !!!