Što te ne ubije, kažu, može samo da te ojača.
Uz određenu dozu vidljivih ili nevidljivih posledica po izgled ili zdravlje.
Ovaj iz naslova nije bio ubijen, ali je bio za dlaku blizu tome.
Trenutni bljesak dva krupna čelično plava s jedne, i dva sitna vatreno crvena oka s druge strane.
Izašao je jači, ali se tragovi borbe vide na njemu.
Nisu mu u životu tekli med i mleko. Različit od svoje generacije upravo po preživljenim situacijama napora i doživljenih strahova kakve su mu drugari samo čitali u knjigama. A opet isti s generacijom. Donekle.
- Koji je trip s onim tvojim ortakom Zoranom? Čovek od trijespet, izgleda ko četrespet a ko da ima dvanes godinica, tako se ponaša. Još i dobrica, moš ga jebati i neće ti ništa, nekad mi se čini tolko naivan.
- Zoki Supermen?
- ? Nisam znao da ga tako zovu.
- Ništa ti o njemu ne znaš, ali moj ti je savet-nemoj ga jebati. Taj je đavolu u oči gledao, ima do jaja visok prag tolerancije, valjda otupeo zbog sranja koje je preživeo, ali u njemu nikako ne čuči dvanaestogodišnjak.
