Uzeti zakon u svoje ruke, nejbrhud patrol stajl. Navući imaginarne čizme s mamuzama na noge, turiti imaginarni kaubojski šešir na vugla, zajebano pljucnuti imaginarni duvan u pravcu problematične situacije i - neretko a ključno - pripucati iz veoma NEIMAGINARNOG pištolja tj. ako je u pomenutoj situaciji to potrebno za postizanje javnog reda i mira.
Jer međ' narodom nebeskim Džon Vejn se krije i zri u svakom od onih malih nasilnika iz školskih dvorišta...tojest, ako se vas petorica ne okupite na vreme i ubijete Džona u njemu.
Vejn, složićete se, i ne zvuči tako opasno, zar ne?
- Ej, Zorane?
- Ja sam Kiza za tebe, pičkice mala. Šta je? Je' si mi dono domaći iz likovnog?
- Nisam, izvini, nisam stigao...
- Mora deset macola.
- Dobro, 'ajde, al nemoj prejaaAAAAAAAA, PA TO BOLI, BRE!
- Boleće te još više kad porastem pa budem drškom od pištolja, hahahaha...Ok, ali ozbiljno sad - što se vas par ne skupite i ne odvalite me od batina?
- Mmm..molim??
- Opalim te golim. Ne, stvarno - maltretiram sve žive redom, otimam užine, juče je Braca hteo da mi popuši koliko se uplašio, mislim da sam zaslužio da dobijem barem neke batine, a?
- Nnne razumem...
- Šta tu ima da se razume, školski druže? Mislim da ovakvim ponašanjem neću steći puno pravih prijatelja u životu a i pravo da ti kažem smeta mi to što me niko ne zove na rođendane, Slave itd...Dosadilo mi je više da glumim šerifa, razumeš, guši me sav taj bes iznutra...
- Guši te? Bes?
- Poenta priče - hoću da se vas nekoliko okupite, nabavite neke štangle i lepo me ispresavijate, ok?
- Okkkej....mislim ako ti to hoćeš...
- E, super! I reci ostalima da mi je sledećeg četvrtka rođos, svi ste pozvani.Naravoučenije: ako ne možeš da ih pobediš - pridruži im se. A da - i debil si ako veruješ da ovde uopšte ima naravoučenija.
