Iako treba da predstavlja uvredu, zapravo je velika pohvala. Objektivno gledano, inteligentniji ljudi se više oslanjaju na obradu informacije umesto na doživljaj, i samim tim osećanja stavljaju u drugi plan. To povlači sa sobom lagano gušenje osećanja, koja uvodi do dolaska totalne ravnodušnosti. A ravnodušnost u tom obliku dovodi do nemogućnosti osećanja, što je najviše izraženo na lepim osećanjima (sreća, radost, nasmejanost itd). Što će reći da takvi ljudi nisu srećni.
Naravoučenije: Zajebite druženje sa ljudima koji studiraju psihologiju ili su je diplomirali.
JOOOOOJ, kakav fejl. Naročito onaj deo: интелигентнији људи се више ослањају на обраду информације уместо на доживљај, и самим тим осећања стављају у други план. То повлачи са собом лагано гушење осећања, која уводи до доласка тоталне равнодушности