Kad pun sebe, naoružan samopouzdanjem uletiš u ispitnu prostoriju sa držanjem lorda Bajrona, sedneš preko puta profesora, pogledaš ga u oči kao Klint Istvud teksaškog džudžu, uzmeš pitanja, pogledaš ih ofrlje kao Svetlana Bojković Bobinu školsku knjižicu i u stilu Čarlsa Bronsona zafrljačiš nazad ispitne kvitice, zato, jelte što si samo zbog toga i došao na ispit, uopšte.
