Osoba koja se često može sresti u sredstvima javnog prevoza GSP Beograd. Najčešće muškarac srednjih godina, ređe žena. Vozi se od prve do poslednje stanice i drži glasan monolog koji mogu da čuju svi putnici, iako nije najjasnije kome je taj monolog upućen. Ovakvi ljudi su po pravilu jako retorički sposobni i bez greške ponavljaju svoj govor nekoliko puta u toku vožnje (iako nisu uvek pod uticajem alkohola). Obično govore o temama kao što su ekonomska kriza, dnevna politika, religijska i filozofska pitanja... Njihove reči kritike svega postojećeg proročki odzvanjaju, uz često pozivanje na božju kaznu, koja će pasti na ovaj svet i na nas grešne (tako mu ovi govornici dođu kao neka vrsta božjih glasnika). Uglavnom zbunjeni slušaoci, prave se da ih ignorišu. Nekima od njih, ovi govornici su smešni, nekima žalosni, ali niko u sebi ne ostaje ravnodušan. Jedino što do kraja ostaje nejasno je da li su ovi ljudi stvarno poremećeni (pod uticajem tranzicione krize), ili samo dobro glume.
