Licemer. Politički korektna spodoba koja postojano, kano klisurina bdije nad kolevkom ravnopravnosti i tolerancije. Teži tome da sve ljude ovoga sveta izjednači i stavi u istu ravan, ali ne preza od toga da svakoga ko ne deli isti stavove počasti raznim, nimalo finim epitetima. Dok propagira fer-plej i desnom rukom drži visoko podignutu belu zastavu, levom rukom zadaje udarac ispod pojasa.
Bori se za prava etničkih i seksualnih manjina, ali posle rukovanja sa Romima briše ruke vlažnim maramicama. Oštro osuđuje svaki vid nasilja, ali se neretko slaže sa tim da je udaranje šibom po turu poželjan način disciplinovanja. Spreman je da na vetrometini, sa trasparentom u rukama, lamentuje nad sudbom nastradalih na drugom kraju sveta dok sklanja pogled od onih koji sa zemlje pružaju ruke sa otvorenim dlanom ka nebu.
On stavlja francusku zastavu kao naslovnu fotografiju svog profila na nekoj socijalnoj mreži, on deli boli i osuđuje nasilje i poziva na mir, toleranciju, nenasilje i razgovor. No, on bi sve probleme rešio upotrebom napalma ili barem bacačem plamena.
Čovek bez kuće i kućišta. Podstanar.
Sveto je bio mrga od čoeka. Skupilo se nas par da ga izudaramo. Ja, Mile Lopata, Jozo Šmalc i Cokula. Došli mi u Monako, ali nije Monako kao fudbalski klub đe igra Berbatov nego Monako kao kafana đe igramo mi karti. Sjeli mi za astal da kujemo ljuti plan kako da natamburamo mrgu od čoeka kaki je bijo Sveto. Nasuli smo sebi po jednu ljutu počeli da se domišljamo kako bi ga oborili i glavu mu razorili. Kad odjednoč uniđe Sveto u kafanu prde ko konj jebo mater svoju. Pogleda u nas, a nosi neki kočić, jebo ga ćaća oće l nam glave porazbijati. Skoči Jozo Šmalc ko panter i kae on Sveti da one više tako nemore red da zavodi đe i treba i đe ne treba. Kae Cokula da će ga pregaziti sa svojim puntom sa 170 na sat, a ja i Mile sjedimo i gledamo ove dve budale. Gleda sveto u nas i trlja onaj kolac ko da će nass sve četvericu naguliti na njega. Viče konobarica da će zvati miliciju, kae Sveto bolje zovi Dusu mrtvaca, a to je jedan što je držo pogrebno. Vrisnu konobarica i zaziva boga i viče nemoj Sveto molim te. Kae Sveto oću oću. Zamanu Sveto kocem i ošinu Jozu Šmalca neđe po glavi, a Jozo upade ko da ga je čoek potanjiro jebem ti dan. Viče cokula šta sjedite vas dvojica jebem vam sve vam jebem. dok je sovo ošinu i njega sveto kocem po nogama, a cokula se složi ko naviljak sijena. Pogleda u mene i Mileta lopatu, i kae nama, vas dvojica na ona vrata, i pokaza izlaz. Tu meni prekipi i ja izvadim svoj broving 7.65 i uperim u svetu i podviknem, e neš mene dabogda t se kurac digo na maminoj sarani! Mile uteče na vrata, ona dvojica leže ne ustaju, kaem ja strvini pušćaj kočić sve ti jebem nemoja da te ja odrobijam! Pusti sveto kolac, i kae meni šta je pičko! Saš da vidiš šta je i ošinem ga pepeljarom i po nosu, a krv prsnu po radovanovoj slici što je bila na zidu. Viče sveto lako je s pištoljem, a ja itnem na njega i onaj kolac što je bijo metno na astal. Mrš iz kafane majku ti jebem krvavu. e neš mene seljačino jedna. Ode Sveto polako s onim svojim kocem, a ja sjedo i reko konobarici da ponese jednu radensku usta mi se usušila od sovanja. e tako je bilo.
