On je faca kojoj ne možete prići, daleko iznad ostalih. Devojke iz unutrašnjosti gledaju u njega kao u Boga. Kad prođe pored njih i šmekerskim beogradskim naglaskom upita da li su tu boju fasovale na njivi i međ' šljivama, padaju mu pod noge, ljubeći mu skute odore šminkerske. Prvi u selu, poslednji u gradu. Dolazi iz centra, odrastao na asfaltu. Završio osnovnu i srednju u Beogradu.
Kada je upisao fakultet, suočio se sa sledećim. Naime, vršnjaci iz raznih delova Srbije su se doselili u prestonicu, žive po domovima, po iznajmljenim stanovima. Žive sami. On ne. Njegovi ga još smatraju detetom, dave ga, sve u njemu ključa. Guše ga svi redom. Povlači se u sebe i gleda kako da izađe iz cele situacije. On nema opravdanje, ne može da iznajmi stan, jer živi blizu fakulteta i jer je to jednostavno apsurdno.
Traži posao. „Zvaćemo te.“, i naravno nisu zvali. Nije dovoljno feminiziran da bi radio u butiku, nije dovoljno lud da radi na građevini. Nema dovoljno skila da obučava nekoga i ne zna kako da zaradi kintu. On pati.
Na fakultetu novi ljudi, nova poznanstva, nova situacija. Oseća se kao stranac. Sve mu je dato, a on je tako nezahvalan. Malo je to što mu njegovi finansiraju izlaske, hrane ga i brinu o njemu. On nema slobodu. Propada. Drugi preuzimaju primat, a on polako stagnira.
Završava fakultet. Nema dovoljno iskustva. Pridošlice se laktaju za posao, živeli su samostalno i stekli veće životno iskustvo. On ništa. U 32. konačno nalazi posao. Kakav takav, ali makar ima sopstvene prihode. Ženi se. Dobija dvoje dece, koja odrastaju u velikom, prokletom, otuđenom gradu. Toliko ljudi, a svi stranci. Oni odlaze preko grane.
Ulazi u penzionerske vode sam i iscrpljen. Vreme provodi na Kalemegdanu igrajući šah i hraneći golubove. Sećajući se dece i svog života. Polako shvata da su oni sa sela imali neuporedivo bogatiji i uzbudljiviji život od njega. Priča klincima priču o svojoj mladosti i o prošlim vremenima u tom gradu.
Umire. Usamljen. Jedno dete uspeva da dođe na sahranu. Njegovo telo ostaje prekriveno tlom velikog grada. Ceo njegov život. Sve. Sve je tu. Na tom relativno malom parčetu zemlje.
Tako poseban, a opet samo jedan od milion istih.
