Odricati se svih životnih zadovoljstava. Jednostavno, preživljavati. Život se svodi na borbu da se dočeka novi dan. Usled svega toga, čovek postaje prazna ljuštura kojoj više ništa nije bitno. Zaboravlja da uživa u jednostavnim stvarima, u sitnicama. Pesmi koju čuje na radiju, knjizi koju mu je poklonio neko drag, a koju je pre obožavao. Zna da će mu svaki dan biti isti, ustaće rano da bi radio posao koji ne voli, došao kući i večerao uvek istu bezukusnu hranu, gledao ljude koji su mu pre značili, a sad su stranci. Jedno jutro, poželeće da ne ustane. Što bi se više mučio i grcao, kad je sve što želi odmor.
-Mile, čoveče, nema te nešto, a pre si svako veče igrao sa nama šah.
-Eh, pre je pre, sad je ovako.. Sad na grbači imam sina koji se drogira, koji je pola kuće rasprodao za nešto što ga uništava, sina kog više ne poznajem. Žena zbog njega pala u depresiju, po ceo dan plače i spava. Jedina svetla tačka je Ana, ćera moja. E, zbog nje se mučim i grcam u dugovima i kreditima, inače bih vam svima davnih dana rekao ćao i otišao da odmorim ovo malo duše što mi ostalo.
-Ne znam šta da kažem.. Ajd drmni jednu ljutu, lakše će ti bit'.
