Vršiti radnju uzaludno, bez ikakvog cilja i značaja, a za korist tu i nema mesta.
Nešto poput scenarija u kojem ti ubijaš Boga u već satanizovanoj trandži, neposredno nakon vaćarenja sa istom, pri čemu dolaziš do saznanja, doduše na teži način (čitaj: uhvatio si se za kvaku), da TI ustvari nisi upoznao prelepu dvadesetogodišnju Španjolku Lelu kao što si mislio.. Ego plače..
Tvoja reakcija jeste opravdana i u afektu, ali biva potpuno apsurdna.
Zajebao si se, jebiga, dešava se, ko ti je kriv što izlaziš po sumnjivim klubovima, ali to (prebijanje) niti od tebe pravi muškarčinu, niti će ti očistiti savest, a ni njega nećeš vratiti u prvobitan oblik ili ga štaviše opametiti. Jedina korist je izbacivanje besa i straha iz sebe, ako se uopšte može gledati tako.
Dakle, trud je tu, psihička snaga i živci su potrošeni, zbog čega, za badava.
Takođe ovaj izraz biva upotrebljavan i svakodnevno, preciznije zimi, u jednoj drugoj sferi života, onoj porodičnoj i to u vidu ironične opaske dežurnog ložača upućenoj članovima porodice rođenim u čamcu; kao ovde.
- Tebra, ti si lud! Dopisuješ se sa njom već nedelju dana, jedva je pristala da se vidite i ti još planiraš da je vodiš u restoran?
- Pa?
- Pa ja ti kažem da džaba greješ dvorište, sa njom je stvar jasna, ništa pre braka..
- Pre braka? Kad je ja do'vatim biće ništa pre mraka, ako me razumeš.
