Grejati dvorište

Вршити радњу узалудно, без икаквог циља и значаја, а за корист ту и нема места.

Нешто попут сценарија у којем ти убијаш Бога у већ сатанизованој транџи, непосредно након ваћарења са истом, при чему долазиш до сазнања, додуше на тежи начин (читај: ухватио си се за кваку), да ТИ уствари ниси упознао прелепу двадесетогодишњу Шпањолку Лелу као што си мислио.. Его плаче..
Твоја реакција јесте оправдана и у афекту, али бива потпуно апсурдна.
Зајебао си се, јебига, дешава се, ко ти је крив што излазиш по сумњивим клубовима, али то (пребијање) нити од тебе прави мушкарчину, нити ће ти очистити савест, а ни њега нећеш вратити у првобитан облик или га штавише опаметити. Једина корист је избацивање беса и страха из себе, ако се уопште може гледати тако.
Дакле, труд је ту, психичка снага и живци су потрошени, због чега, за бадава.

Такође овај израз бива употребљаван и свакодневно, прецизније зими, у једној другој сфери живота, оној породичној и то у виду ироничне опаске дежурног ложача упућеној члановима породице рођеним у чамцу; као овде.