Iliti vlažni snovi. Prikaze izazvane monstruoznom zagorelošću i hroničnom nejebicom. Javljaju se u periodu kada već mesecima nisi opštio nisakim osim sa samim sobom. To je ona faza kada ti se i komšinica Julka, ta grdobna skotina sa licem buldoga i jakim nagoveštajem brkova čini kao poželjan kandidat za prekid apstinencije. Al' džaba, ti si u takvom daunu da te mrzi da je uopšte pitaš iako znaš da bi ti dala na keca. Tako samo po vasceli dan ležiš u krevetu u nekom polusnu, a grešni snovi samo lepršaju. U svojoj obamrlosti i ne primećuješ da su vrata sobe odškrinuta, a da je tvoj Jedini Utešitelj, zainteresovan pričom koja se odvija u tvom mozgu, počeo radoznalo da pomalja glavu iz tvojih bokserica.
Ležiš na Kopakabani sa koktelom u ruci dok oko tebe defiluju preplanula tela mladih Brazilki. Ne skidaš osmeh sa lica. Odjednom ti prilazi božanstvo u ženskom obliku. K'o od majke rođena, od oca crnca i majke Indijanke. Ili možda obratno, al' nije ni bitno. Legne pored tebe i osmehuje ti se. Još nisi stigao ni da pomisliš:''Bože, da li je moguće da mene strefi ovakva sreća'', a već su njene ruke na tebi, a i tvoje na njoj. Vreme je stalo, sve je iščezlo, ostali ste samo ti i ona, svetli krug u beskrajnom tamnom prostoru. Dok prelaziš prstima preko njene bronzane kože ona ti šapuće, na portugalskom naravno:''Inače, ja sam trocevka''. ''Čoveče, pa ja razumem portugalski!'', pomisli intelektualna strana tvog bića. ''Ne seri, budalo'', odalami te ona životinjska strana, ''vidi kakva je! Koncentracija, čoveče!'' ''Koncentracija, koncentracija'', razmišljaš dok ti ruka lagano klizi prema glavnom mestu radnje...
ŠKRIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIP!
-Sine, budi se, spao ti pokrivač. Aaaaaaaaaaaaaaaaaaa!
-Idi bre kevo u pičku materinu!!!
