Kada neko umre, taj događaj izaziva različite reakcije kod ljudi. Neko plače, neko ćuti, neko vrišti, neko dobije poriv da umre od smeha, a neko da od čitave stvari napravi neslanu šalu. Ovi poslednji se zovu grobljanski cirkuzanti, koji na ovaj način leče tugu i aktiviraju neke uvrnute odbrambene mehanizme.
(Istinita priča – sahranjuje se Mića a sa njim i lične stvari, među kojima je i mobilni telefon. Za taj deo su bili zaduženi naslovni junaci, pa su, ugrabivši priliku da se grubo našale, izvadili karticu iz mobilnog telefona i stavili je u jedan od svojih. Kada se sahrana završila, udovica odlazi kući, i nakon nekog vremena zazvoni joj telefon.)
U: „Šta je ovo, sunce mu poljubim?? Mića calling! Alo, Mićo!“
GC: „Alo, Milkice, e stvarno si neka! Pa što mi ne ostavi neko ćebe ovde, kosti će da mi se smrznu!“
