Pravljenje grudvi i gađanje istim, praktikuje se svuda u svetu. Ovaj vid "zimske radosti" za decu u Srbiji, predstavlja uvertiru za iživljavanje i masakar.
Trajanje naivnog, dečjeg grudvanja, koje prethodi karambolu smanjuje se iz generacije u generaciju. Nakon toga sledi jedan od uobičajnih scenarija.
Verzija prva
Dečaci napravili klan i krenuli u poteru na devojčice. Krvnički im sa razdaljine od metar, gruvaju ledenice u glavu. Klinke uplašeno vrište, neke hrabrije, pokušavaju da uzvrate. Ishod: Devojčice mokre i uplakane, nema veze, naplatiće im za desetak godina petostruko.Verzija druga
Klinci se dele u dva klana. Jedni su za Željo, a drugi za Sarajevo. Odpočinje razmena projektila i traje sve dok "najveća faca" klinca, neko ne pogodi ledenjačom u oko. Tada Napoleon uplakan naređuje svojim trupama da krenu u borbu "prsa u prsa". Ishod: Opšta tuča. Modrice, posekotine i ukori od strane učiteljice.Verzija treća
U ovom slučaju, celokupno društvance usmerava svoju mržnju prema dežurnom, odeljenskom neprijatelju broj jedan. Da bi dobio tu titulu, klinac mora da ispuni bar jednu, od podonje navedenih normi: debeo je, ima klempave uši, nosi naočare ili sluša "one metalike". Rulja, obično nakon poslednjeg časa, bombarduje nesrećnog klinca, baca ga na zemlju, dok ga pojedine male, ljigave jajare, bodu đonovima u bubrege. Klinac, isprovociran i ponižen, uzima prvi čvrst predmet koji mu se usput nađe. Zaslepljen uticajem adrenalina i besa, klinac manijački satire sve svoje tlačitelje, koji se nađu u blizini. Ishod: Masakar. Ozbiljne povrede. Novinski članak o incidentu.O, te dobre stare zimske čarolije...
