Ono na dnu ostalo, u donjim niovima, godinama skupljano, vekovima naslagano.
Talog, zapeklo, lepljivo, burjan, bujno, uraslo, žilavo, korov.
Ili pak usitnjeno, nepregledno, dosadno, teško, glavobolno, esencija al preterana jebiga.
Gusta tekstura, sedimentne stene, nagurano, prepleteno, izukrštano, nabijeno, teško svarljivo.
Ali ipak sve je iz gustiša nastalo.
Gustiš je i gadan i živototvoran, nepodnošljiv a bit sama, čorba postanja – čorba ugasnuća.
Ovaj svet je samo gustiš razblažen podnošljiviji da bi bio – lek mukodin na kašičicu i gorak i sladak, propolis, riblje ulje, smola, lepak sintelan, lava, bitumen.
Gustiš klobuće negde dole neprekidno u njemu se valjaju jaja i farbaju pa se izvadi jedno s vremena na vreme i iz njega izleže još jedan goluždravko – neotporan na čist gustiš, štićen opnom varljivog tela.
- Šta ti predstavlja ova slika nerazumljiva umetnička spodobo?
- Šta predstavlja? Pa vidiš ove skorele gromuljke ljubičaste boje – oni su ostali na platnu od božjeg razmazivanja po svetu u one dane kad se gustiš razblaživao pa nastalo ovo isprano nebo... JEL JASNO SAD?!- Aj daj nešto za čitanje dokon sam sad pa ono da iskoristim...
- Drž ovo, ko stvoreno za tebe!
- Šta je ovo... U potrazi za izgubljenim vremenom, da vidimo... u bre brate kaki ti je ovo gustiš, nema slika, nema dijaloga, nema ni pasusa jebenog, daj nešto normalno!
- Hmmm dobro evo ti Prva brazda, i da mi izdvojiš temu i ideju dela!- Tebe bre čovek da ne pušta u wc, kakav si mi ono gustiš izasrao?
- U bre ženo ja jes da sam starovremski, al kakav ti je to gustiš? Ne, ne ne pišmanim se nego samo kažem, onako čisto fenomenolški, zanimljiva pojava...
- E mali, nemo te pljunem da oslepiš, konačno mi sazreo kašalj, izbacujem neki zeleno smeđi gustiš ko mutogen nindža kornjača...
- Kuda s tim sokom?
- Pa da bacim, prazno...
- Od breskve pa prazno, e sine moj, ima tu još gustiša, mož se razblaži!- A kako ti se sviđa moje selo? jel da je bolje ovo nego ono drljavo i prljavo more?
- Ma super, samo dokle ćemo da se probijamo kroz ovaj gustiš, gde ti je kuća? aaaaaa...
(Izgladneli džbun koji jede zmajeve al jebiga sad, dajštadaš - žvak žvak hšhšhš podrig)
- Ma tu je trebalo da bude... Dušo, dušo eeeej, de nestade?gustiš definicije - dosadne, bez novog reda, bez tačke, ogromne:
- evo ti plus, verujem da si ti to dobro napiso, al ja kroz ovaj gustiš ne mogu da se probijam, poništiće mi ovaj kafetin što popih.- I kaže carica meni, Pero devet puta zaredom alal ti kurac, ja njoj nije devet nego deset, ona devet, ja deset, devet, deset dža bu i opalim ja nju i jedanesti put, ulepila se u onaj moj gustiš za presto, ni deset opričnika nisu mogli da je odlepe!
♪♫♪
Do-đi-ii mala da ti tutkališem
no-ga-ru sa mojim gustišem
op mala bosnoga kako živiš bez onoga
...
♫♪♫
