Otprilike se svodi na to da se par stotina "lovaca" dobro opskrbi alkoholom, jagnićima i prasićima za ražanj, municijom, i zapute se u šumu, pa se gnjave par sati, i kranji rezultat je možda jedan mrtav vuk, ili i manje. Broj mrtvih i povređenih hajkača varira od količine "namirnica", a generalno se hajka smatra uspešnom ako ima više mrtvih vukova nego ljudi.
Čovek koji je nabasao na vuka i ubio ga, postaje žešća junačina, i slika se sa svojim trofejom, i može da se hvali svojim unucima kako je spasao jadne ljude od ove teške štetočine.
Konstantni su izgovori da su se vukovi namnožili i da kolju stoku i živinu i slično, ali da li je to istina... Vuk je vrlo ugrožen u Srbiji. A čak i da se jeste namnožio, postoje druge metode zaštite i sanacije štete od vukova, van gomile blago do teško alkoholisanih persona sa dovoljno arsenala da osvoje Island.
Srbi su nekada vrlo poštovali vukove, čak dotle da smo verovali da smo nastali od vuka.
U nekim zemljama sama država pokriva svu štetu koju vukovi izazivaju seljacima a razvijaju se metode zaštite kao, npr. puštanje audio snimka zova nekog drugog čopora koje bi označavalo svim vukovima u okolini da ne prilaze...
Možda deluje blesavo, ali metoda je vrlo efikasna.... Svakako bolja od ubijanja vukova.
