Neizostavni pozdrav američkog para nakon što se neko od njih dvoje ne vrati sa posla.
Muž radi za kompjuterom u boksu od par kvadrata koji je deo velike košnice pune istih bokseva. Žena je domaćica, čuva decu i kuva ručak u svojoj fantastičnoj beloj drvenoj kući sa u milimetar ošišanom travicom i par kamenih patuljaka koji su kao neki šlag na torti. Ulica je takođe savršena, sa dugačkim drvoredom koji u jesen dobija fantastičnu žućkasto-braonkastu boju i čini tu ulicu još čarobnijom.
Naime, muž, posle radnog vremena, umoran, oznojene košulje i sa koferom i sakoom u ruci otvara vrata od kuće, skida cipelu cipelom, prodere se HANI AJM HOUM! i zavali se u fotelju otvarajući novine i ulazi u svoj svet. Njegova hani nastavlja svoj život domaćice, a on utanja u san da bi sutra bio sposoban za posao krtice.
Od onog slatkog nadimka ostaje samo činjenica da im je život američki san.
