Prizor se može videti svuda, ali najčešće u firmama čiji zaposleni u opusu svog posla imaju i zadatke kao što su pregledanje skeniranih slika, čitanje novinskih članaka i oglasa i sl.. Sve liči na izvođenje neke fizioterapeutske vežbe sa ponavljanjem u nepravilnim razmacima.
Glava kolege/koleginice iznenada krene da se navija u desnu stranu (u smeru kazaljke na satu) sve dok ne dostigne ugao sa kog tekst ili slika na ekranu postanu koliko-toliko razumljivi. U tom položaju ostaje koliko joj je potrebno za obradu informacija i onda sledi vraćanje u prvobitni tj. prirodni, propraćeno laganim izdahom.
Svaki pokušaj pridošlice u novu radnu sredinu da dobronamernom sugestijom nešto promeni nabolje po pravilu biva pogrešno protumačen.
NOVAJLIJA:
-Izvini, primetio sam da ne koristiš opciju rotiranja, pa sam hteo da ti predložim..
STARA GARDA:
-A?
NOVAJLIJA:
-Znaš, postoje prečice na tastaturi koje bi ti mnogo olakšale posao, da ne „kriviš“ glavu svaki put...dovoljno je samo da pritisneš CTRL + K i...
STARA GARDA:
-A, ne, ne! (i rukama i telom ogradi pristup svom radnom prostoru). Znam ja za to, nemoj ti meni tu ništa dirati! Posle kad se nešto POKVARI, mene će da okrive...
