Stari naziv za Balkansko poluostrvo. Dobio ime po tračkom tiraninu Hemu, sinu Boreje, bogu severnog vetra, najsilnijem od svih vetrova, koga je ubio Bizas, sin Posejdonov, osnivač Bizanta (na čijim će temeljima kasnije nići Carigrad) i čija je žena Rodopa, koja mu je rodila sina Hebra (reku Maricu). Zbog svađe s bogovima Hem (planina Balkan) i Rodopa su pretvoreni u planine.
(Dvor Stefana Lazarevića u Beogradu, početak XV veka)
Čengiz-beg: Pu jebem ti ove Srbe i njihovu gradnju, peti krug obilazim u ovoj utvrdi! Nije mene džaba babo sjetovao samo pod šatorom da spavam, jašta! Vidi sad ova velika vrata, mora da je ovde taj njihov usrani knez...
(otvara vrata)
Hor i orkestar: YOU'RE GEMINI AND DON'T KNOW WHICH ONE I LIKE THE MOST, MY MIND IS GETTING BROKEN AND MY HEAD IS GETTIN' BUST, BUT NOW I'M COMING WITH YA DOWN THE ROAD OF GOLDEN DUST, OH MY SOUL, IT'S A LONG WAY, WHERE YOU'RE FROM, IT'S A LONG WAAAAAAY
(Metodije Dijak pravi solo rif na guslama)
Kir Stefan Srbin: STANI STANI STANI STOJ! Ej ti, peškiroglavi! Ti, ti, buđavi! Što prekidaš probu Filharmonije?
Čengiz-beg: P...pa....khm... Mene je ovde poslao sultan ekber, brat sunca i meseca, sultan nad sultanima i car nad car....
Kir Stefan Srbin: Ma kakav brat sunca i meseca, jesi ti od onih što puše one smešne trave sa Zlatibora, kako se, Grigorije, ono beše zovu ti probisveti?
Grigorije: Hipici!
Kir Stefan Srbin: E da, da nisi, nedobog, hipik?
Čengiz-beg: Šta bre?
Kir Stefan Srbin: Ma nemoj ti tu meni "šta", dolaz' vamo u prvi red! Aj' sad da te čujem kako pevaš?
Čengiz-beg: Ehm, a šta?
Kir Stefan Srbin: Čuj šta, pevaj šta znaš.
Čengiz-beg: JILDIIIIIIIIIIIIIK TUKMEEEEEEEEEEDŽIIIIIII
Kir Stefan Srbin: STANI STANI STANI STOJ! Kakvo je to bre pevanje? Koja ti je to tonska lestvica, koji notni sistem, jao nek' me neko uhvati za ruku, zadaviću ovog peškiroglavog!
Čengiz-beg: Ali ja sam samo došao da poručim ferman od sultana Stefan-begu...
Kir Stefan Srbin: A ja sam samo došao ovde da berem latice ruža i brčkam nožice u bistrom potočiću.... NE SERI NEGO PEVAJ LEPO! Aj' sad, jen, dva, jen-dva-tri...
(tišina)
Grigorije: Kir-Stefane, mislim da bi ipak trebali da ga pustite, mislim da je on tatarin od onog sultana, ništa više.
Kir Stefan Srbin: Misliš, a?
Čengiz-beg: PA TO POKUŠAVAM DA KAŽEM POLA SATA!
Kir Stefan Srbin: De, de, ne iji govanah, eno ti tamo sto, zaklali smo sto prasića jutros, posluži se, Stefan spava još.
Čengiz-beg: Ouvaaaaj... neka, ja bih da preskočim, nisam danas pri apetitu...
Kir Stefan Srbin: Je li, da nisi ti od onih što brste travu, Grigorije, kako ono beše....
Grigorije: Vegetarijanac?
Kir Stefan Srbin: E taj.
Čengiz-beg: Veg-šta?
Kir Stefan Srbin: Ajoj, majko moja, ovi Turci gluplji od vola i mog šuraka zajedno, nek ga neko odvede, ne mogu podneti da gledam ovakve varvare da hodaju tlom Hema!
