Termin se upotrebljava za osobe kod kojih pojam lenj nije prikladan, tj. gubi svaki smisao. Hiperlenj je onaj koji zanemaruje svoje poslove, ali i svoju lenjost. Takve osobe najčešće spavaju a noću se provode i piju. Zapravo, ne toliko piju, već se zavale u krilo neke plavuše i očekuju da mu ona sipa pivo u usta. Takve osobe uopšte ne moraju da budu pripadnici kršnog naroda Crne Gore, kako je stereotip ranije nalagao. Crnogorci su vredni u odnosu na hiperlenje. Hiperlenji su čak lenji i da prate razgovor, čak i onaj koji ih zanima! /pročitati primer/
Zovem ortaka da idemo na basket, a on sanjivim glasom odgovara:
- E ... mmmm ... ne mogu sada. Imam neka posla.
- Stvarno? E konačno i ti nekad posla da imaš. Šta radiš?
- Pa ... spremam nešto. Neki ispit.
- Ti si odustao od faksa, ispisao si se.
- Pa ... ne ispit za faks ... nego ovako nešto sa strane.
- Dobro bre, što me lažeš? Lepo kaži, mrzi me da idem i gotovo.
- Jeste, mrzi me. Pa šta!
- Pa ništa ... onda se vidimo večeras.
- Ustalom, i sam znaš da ja očajno igram fudbal ... imam dve leve noge.
- Basket, frajeru! Zovem te na basket !!!!
- A basket ... super. To volim. Ali imam neka posla.Zovem ga pola sata kasnije, a on knjava. Jedva se javio na fon i trabunja kako ga ja uopšte nisam zvao na basket i otišao bez njega ... pa je on sad kao ljut.
