Veći broj zečeva na kojima je Slavko Štimac vežbao scenu: ti spavaš, tvoji kapci su sve teži i teži.
Oni sad žive nošeni mišlju da je mrav znao orla, a orao mrava nije.
Ispred ordinacije psihijatra Zekoslava Mrkve..
Lica: Hipnotisani zečevi koji su umislili da su šljiva, paprika i puž...
Vreme: 14 vek, zadnja dekadaŠljiva: O gde si, papriko, moja stara naviko...
Paprika: Džaba mi se šlihtaš, šljivo, al' ja volim puža, nek ti nije krivo. Jako volim puža, želim ga za muža...
Puž: Sve biste vi htele baš puža za muža. Na kuću ste alave, jebem li vas balave...
Šljiva: Ja balava, puže? Neće biti, druže. Pogledaj se, derane, nisi ni za Berane. Obriši tu sluz, curi ti niz guz...
Paprika: Ne brinem se ja zbog sluzi, za njim moje oko suzi. Nek se pravi važan, bitno da je vlažan.
Puž: Oj papriko, džaba trud, tihuje mi na te ud. Tamo gde se oro vije, bednom mravu mesto nije
Ogromna većina srpskog življa koja živi ispod ivice egzistencije i svesna je sopstvenog propadanja i nikako im nije jasno zašto niko ne izlazi na ulice.
Gomila ljudi koja izlazi na izbore sa verom da će biti bolje.
