Old skul džentlmenski poziv da drugi organizam, potencijalno lepo građena humanoidna jedinka tzv. prepička, boravi skupa s tobom pod tom portabl zonom privatnosti, zvanom kišobran. U stvari, to je možda i najbolja funkcija ove sprave koja po svojoj nezgrapnosti i nepraktičnosti ulazi u samu završnicu izbora najapsurdnijih izuma.
Tek, piša Svevišnji, a njoj se žuri, cupka u mestu, oklevajući da se otisne kroz pljusak. Ti imaš amrel, ona jok i tu se trivijalna situacija pretvara u priliku, a trenutak nakislog popodneva u blesak proviđenja. Podići ćeš nadlakticu galantno pružajući oslonac, onda ćete se pribiti ne biste li oboje stali pod kupolu kineske šklopocije. Dalje ćeš se već snaći, nije dobro mnogo planirati, bolje ovako, improvizuj, snifaj joj šaumu, bleni u sisiće i ogrebi se makar za telefon.
To, dodole, u gujcu vas ljubim!
- Hej, nećeš valjda po ovoj kiši u toj tankoj majičici? Mislim, lepo bi izgledalo, ali prehladićeš plućo. Hoćeš pod moj kišobran?
- Super, hvala ti, baš si ljubazan. Daniel beše?
- Simeun. Možda bismo mogli i da…
- Samo do preko puta, eno mi ga dečko u Audiju, onom crnom.
- More šupičkumaterinu, kupi si kišobran, stipso!!
