O današnjem kotiranju homofobije na našem podneblju ne vredi drviti mnogo. Suviše je komplikovano. Al u vreme naših očeva i dedova, e tad je postojala homofobija. I to više nego danas. Samo je bila suptilnija i jednostavnija. Dotle se išlo da su domaćim proizvodima koji su imali veze sa higijenom davana isključivo ženska imena. "Nataša" toalet papir, "Biljana" prašak za pranje veša, "Merima" sapun, "Glorija" papirne maramice su samo neki od njih. Teško je poverovati da bi neko dao ime toalet papiru po svojoj ženi, ćerki, majci itd. Ne... to ime se dalo jer muški nisu hteli da im se neki Pera, Laza, Mika ili Žika motaju oko buljsona. Prašak za pranje veša da se zove po muškom!?!?!?!?! Ma nema šanse. Pa ortaci bi ih ubili od zajebavanja da mirišu na drugog lika ili da im je neki Milojica mirisao gaće. Još ako su u vojci pa ih navataju!!! Zbogom mirni živote narednih 18 meseci. I još ako slučajno posle brijanja onu belu penu obrišu sa lica nekim "Mali Milojica" papirnim maramicama, bolje im je da odmah dezertiraju. Manje će da boli.
Zato je najbolje bilo dati svim tako osetljivim proizvodima ženska imena i nemati brige.
