To je kada primetiš da počnu da ti se znoje dlanovi, da ti srce ubrzano kuca, da gubiš apetit, neku drhtavicu i leptiriće u stomaku, obraduješ se jer si svestan da nisi star, čim si u stanju da se zaljubiš, a onda shvatiš da ti je proradila štitna žlezda.
Kreneš opušteno sa terapijom, lagano prolaze simptomi, a onda primetiš da ti se sve ređe i ređe diže, da nekako imaš manje malja na rukama i nogama, mada se nisi depilirao, da ti muskulatura slabi, da postaješ, gotovo plačipička, gledaš neke španske serije, vezeš goblene,....i sve tako dok te jednog dana ne nateraju da proveriš hormone, pa vidiš da ti je testosteron pao. Ali zato ti je prolaktin povišen, pa ti sise rastu, pune se mlekom, koje samo što ne procuri. Rešiš da uradiš HCG, pa kada dobiješ rezultat, kolabiraš, jer njegove vrednosti ukazuju na trudnoću.
Znaš da nemaš matericu, ali jebi ga, bojeći se da nije vanmaterična, odeš lepo na ultra zvuk, i tamo vide da nisi gravidan, nego ti je prostata uvećana, a onaj visok HCG, može da ukaže na rak testisa. Tada.....
Ako ima zainteresovanih pripadnica lepšeg pola, rado ću i njima predočiti blagodeti hormonalnog disbalansa.
