Nepostojeći ugostiteljski objekat iz fantazija onih koji pokušavaju da nam skrenu pažnju kada počnemo da se gubimo u ičemu barem nalik na bezobziran hedonizam.
Ako je verovati roditeljima - ni nalik je onome kako se prikazuju na filmu. Mesto gde, u najboljem slučaju, gazdama ne moraš da iznosiš đubar do suterena jednom dnevno, ponekad možeš da ih iscimaš čak i za nešto za pod zub, ne moraš da skloniš svoje prljave sudove iz dnevne sobe baš odmah nakon hasa, a televizor možeš da gledaš dok ti se ne sloši.
-E, š'a ima se jede?
-Govno s mlekom, sine. Eno ti ga u kuhinji hleb, eno ti frižider, matora si ti konjina. A prvo gasi više tu đavolju kutiju i zajebi se, pa iznesi đubre, molim te lepo još od pre podne. Usirilo se skroz po ovoj vrućinčini. I nemoj opet da mi ostavljaš tanjire sa svojim ogriscima na garnituri. Nije ovo hotel prve "A" kategorije.
