Biti otvoren za kombinacije, al ne u ovom slučaju.
Školski: Ej, gde si Ana! Da te pitam nešto.
Ana: Eeej, školski, pa kako si? Pitaj.
Školski: Ma, dobro, nego, ti si još sama?
Ana: Jesam.
Školski. Jedan moj prijatelj se interesuje za tebe.
Ana: Hvala, al NE hvala!
Školski: Vidi je. Pa što sad?
Ana: Ako je tvoj prijatelj, znači da visi sa tobom u onoj kafančini.
Školski: Pa šta! Nije to tako loša kafana!
Ana: Ma, šta nije imaju 4 vrste piće: pivo, vino, vinjak i rakiju! Nema ni kafa da se poruči. A i pre neki dan kad sam prolazila tuda, bili su toliko otkinuti da su lajali iz bašte za mnom...
Školski: Kako lajali?
Ana: Av, av, av... Jedan je lik zavijao kao vuk, onaj sa brčinama ko kod Vuka Karadžića.
Školski: Auuu, pa to si bila ti... Pa čuo sam to... Kad si mačka... Jebiga izvini!
Ana: Ma ništa izvini, nego onaj tvoj rođak sa sela, jel još sam?
