Taj, pored vazduha, najznačajniji životni element. Bistra, sveža, hladna, topla, sporo i brzotekuća, prelepa. Onda je pregradiše, izgradiše brane, zatvoriše u veštačka korita, povezaše kanalima, spojiše nespojivo. Podigoše fabrike pored njenih obala, zatrovaše ih, ostaviše ih opustošene i beživotne. Zamutiše njene životne tokove, proteraše njene stanovnike i ubiše skoro sve. Na kraju je zatvoriše u PET ambalažu, etikatiranu i brendiranu i ostaviše da stoji na rafovima čekajući svog srećnog žednog kupca.
I bi voda. Biće? Možda...
