Poziv na buđenje. Šut u dupe uspavanom parazitu koji je zabo kod roditelja i ni ne planira da odleprša odatle. Trideset i kusur godina u dupetu a u džepovima i tintari samo prašina. Ništa nije ostvario u životu, u novčaniku nema ni centa jer je poslednji posao napustio sa 19, kada je skapirao da je preveliki potencijal da bi se trošio kopajući kanale, pa je riješio da ode na faks i izgradi karijeru. Od faksa je odustao sa 25 kada po ko zna koji put nije uspio da uhvati uslov za treću godinu, a svoje odustajanje od statusa akademskog građanina je pravdao željom za osnivanjem porodice. Upoznao je ljubav svog života, koja je prestala to da bude kada je na njegov dvadeset osmi rođendan nestala. Otišla je za cigare, usput srela đubretara i otišla sa njim u zalazak sunca, jer je i đubretar imao svjetliju budućnost od njenog dragog.
Začarani krug, sad mu je i kopanje kanala nedostupno pa dane provodi na ćaletovoj grbači, a noći u kafani, dok roditeljima ne prekurči pa ga razapnu, baš kao i Isusa.
Josip- Samo spavaš, jedeš i opijaš se! Uzmi radi nešto, kako te bre nije sramota?! Onaj Jakov des' godina mlađi od tebe a već dvoje djece, posao i svoju kuću ima. A ti?
Isus- Sisaj Josipe, nisi mi ti ćale. Reci mu kevo!
Josip- More sad zovem Rimljane, naučićeš se ti pameti, mamicu ti tvoju.
