Postoje sile prirodne ili nečastive, kako vam drago, koje svojim upornim delovanjem mogu slomiti i u pesak pretvoriti najmoćnije stene. Tako i najčvršći i najbezosećaniji od nas podlegnu uticaju događaja ili čoveka.
Izraz verovatno nastao kao posledica verskih predubeđenja naših predaka da statue svetaca ili bogova, načinjene od kamena, mogu činiti čuda, pa i plakati, a prikazi čudovišta mogu izazvati direktan put u pakao.
- Daj, daj, daaaj!!!
- Ne može.
- A zašto?
- Zato, što ja tako kažem!
- A molim te!
- Dosta više.
- Ma samo jedan. A minut, sekund...
- Nema šanse. Prekini!
- Ma videćeš, nije to ništa strašno. Obećavam.
- Koliko puta treba da kažem?!
- Ja bih za tebe sve učinio... A ti nećeš ni najmanju sitnicu. Mislim da me ne voliš.
- Aman! Volim te.
- Znao sam da ćeš pristati
- Ajde! Jebote, al si dosadan i kamen bi slomio!
- Srce mojeee... Namesti se.
-----------------------------------------------------------------------------------
- Jel ti to blic čitaš?
- Aham!
- I šta kažu?
- Tuga... Zapalila se kuća. Deca tri i četiri godine, našli ih zagrljene. I kamen bi zaplakao.
- Zašto čitaš te morbidnosti! Jebote blic! Odma da si blokirao tu stranicu. Si čuo?
