Nekritički pristup ikonografiji. Oberučnjačko hvatanje za sveca, ko za slamku spasa, spasa od vlastitog života. Savle, Pavle, Vasilije, razne Ilije, Đurđije, Đorđadi i Petri, katkad jebivetri, Petke, Roske, Nadežde i Petkane, Silvije i Vesne, Trifuni, Jovani, Kornelije i Isus... Luda imena rekao bi neko. Većina koja celiva, čula je samo za ovo poslednje ime. Ostali su ikonoografljeni po difoltu, jer tako je reko crkveni kanon. Jebemliga čime su oni zadužili homosapijenstvo. Verovatno zato što su veći deo života postili na vodi i slabo su drkali, ili ih je pak neko obesio za jajašca jer nisu propagirali odgovarajuću bajku. Anketa o tom pitanju, "zašto je taj i taj svetac?", prošla bi zajebanje nego anketa o analnom otvoru kod braće Hrvata. Sve u svemu, mnogi bi kurac celivali, samo kad bi kanonizovan bio.
Ja se, u ime Aleksandara Fleminga i njemu sličnih, priupitam ponekad zašto?
