Čudovište koje se dobija spajanjem dva manja.
- A sada igram POLIMERIZACIJU!
- Mrš, ne možeš da spajaš samu sebe.
- O, pa ti ne znaš moju specijalnu sposobnost? Otkako je tata umro, mogu!
______________- Koliko plati te cipele, ženo?
- 220. Što?
- Kuku meni, 220 te volti trefilo, mogli smo mjesec dana živjeti od tih para!
- Bogomi, kad sam doma đevojka bila, majka mi je vazda davala para da kupim sebi što god oću...
- Nijesam ti ja majka, jadna.
- Ne bogomi, sad si mi i otac i majka.
Jedan od roditelja sa specifikacijama samohranog. Sam podiže dete, brine da li je gladno, šta će da obuče, je l' ima pare za školu, da li treba da uplati trening za ovaj mesec.
Drugi roditelj, onaj kojeg boli kurac za sve kao da je iz Lihtenštajna, vodi se formalno kao otac/majka ali je u celoj priči potpuno izostavljen i nezainteresovan. Kao da ne postoji.
- Vidi ga lepotan mali. Koliko je samo porastao.
- Da, baš se izvukao poslednjih meseci.
- Kako izlaziš na kraj sa njim?
- Pravo da ti kažem - teško. Ja sam mu i otac i majka. Kuvam mu, vodim ga na utakmice, idem na roditeljski, pomažem oko domaćeg.
- Pa šta je sa Goranom?
- Ma on samo igra kladionicu i pije pivo. Neće da pomeri dupe sa fotelje, osim ako nema dojavu da Fortuna Dizeldorf dolazi iz 2 u 1 i slično.
Trandža koja je usvojila dete.
