Čovek kom ne treba dati apsolutno nikakvo prevozno sredstvo da njime upravlja. Anti-talenat za vožnju svega što je na točkovima. Totalno smotan lik koji čak i dok pešači ulicom, može da napravi neko sranje koje će prouzrokovati sudar.
- Halo.
- Ej Deki, Mićko je.
- O Mićko, kako je? Šta se radi?
- Ma ništa specijalno, trebaš mi nešto, pa te zato zovem.
- Reci Mićko. Šta treba?
- Moram sutra da odvučem neki komp do drugara u Višnjičkoj Banji, pa me zanima je l’ možeš da me prevezeš tamo, da ne vučem onu budžu kroz autobuse?
- E sranje. Večeras putujem za Bosnu. Jel imaš nekog drugog da iscimaš?
- Pa nemam. Sve sam zvao. Svi imaju nešto sutra, ili rade. Nikog nema.
- A što ne okreneš Velju?
- Velju Dileju?
- Da. Ima on auto, a sigurno ima i vremena. Znaš da ne radi ništa po ceo dan.
- Ma sti lud čoveče? Ne bih njega zvao nikada. Treba da poginem negde sa njim. Čovek i peške ugrožava saobraćaj, a kamoli u kolima.
- Pa dobro, jeste malo kritičan, ali nije baš toliko. Preteruješ.
- Preterujem?! Čovek je imao više sudara nego lutka za testiranje u Volvou. Ukucaj na guglu samo „Sudar dva pešaka na ulici, jedan poginuo“ i videćeš novinski članak sa Veljom u glavnoj ulozi. Peške se sudario sa čovekom i lik pao, udario glavom od ivičnjak i poginuo. A ne, idem ja peške ako treba, ali sa njim u kola ne sedam.
