Situacija kada postane očigledno da je karakter ravan nuli. Pojesti govno i pored prethodnog, odlučnog "Ne", tada izgovorenog sa apsolutnom ubedljivošću i jakim ostavljenim utiskom kao posledica čestih opecanja iz prošlosti.
:razgovara telefonom: - Slušaj, ako sam ja ispao čovek i mogao sam da ti izađem u susret kad si bio u škripcu, budi ti to sad. Shvati čoveče da mi treba, ćerka obnovila godinu, sin ide na matursku, kakav si to čovek?! Ako smo ljudi k'o što smo do sad bili, 'ajde da budemo i sad. Ili možda hoćeš na drugi način da rešavamo ovo, a?
- Torima, je l' pogrešan trenutak?
- Ne, sedi ti, ionako sam završio razgovor.
- Pa o čemu se radi, drhtiš čoveče od nervoze?
- Pa znaš onog mog školskog Kizu? E izaš'o iz zabele pre par meseci i tražio neki zajam, navodno dok ne stane na noge. Imam loše iskustvo sa tim i rekao sam sebi "Ne daješ pare više nikom", al' ovog nisam imao gde, znam ga tolike godine. Međutim, sad se oženio, tast mu našao posao i kad meni sad treba keš on se čovek krije i nema ga nigde. Nećemo tako više, ovo je poslednji put!
