Izraz označava nemogućnost daljeg izvođenja neke delatnosti. Obično biva izgovoren sa blagim (može i sa jako naglašenim) prizvukom trijumfa u glasu onoga ko ga izgovara, jer dokazuje da je bio u pravu.
Društvo nosi babin orman od orahovine na peti sprat. Neša uporno tvrdi da neće moći da prođu krivinu između četvrtog i petog sprata, ali ga ostali nadglasaju. Okilave se do četvrtog, sa više pauza za odmor. Onda stignu do te krivine, obrću ga, izgrebu, ogule, i konačno zaglave – ni makac dalje. Ako ga ispuste, polomiće ga, leđa mu leže na gelenderu.
Stoje tako u mestu, ne mogu ni napred, ni nazad. Snaga na izmaku, noge se tresu, ruke popucale. Svako daje uputstva, deru se:
'Spusti bre, taj kraj'
'Idi levo'
'Vuci nazad'
'Gore, gore'
'Ne tako, idiote, vraćaj'.
Onda zakratko nastupi tajac i začuje se Nešin glas: 'I, ŠTA SAD!?'
'More, marš i ti i to tvoje 'i šta sad'.
Pitanje koje u Srbiji usledi odmah nakon preuzimanja diplome.
Kad ti se ostvari dugo očekivana želja i ne osjetiš zadovoljstvo koje si očekivao.
-E, sinoć sam opalio onu malu što mi diže garagana već duže vrijeme.
-I? Znači nema te ovih dana, romantika i to?
-Ma kakav, ajmo kod Ljubice na pivo.
-Pa naljutiće se kučka!
-Pa to i hoću, ko je jebe.......................................................................................................
-Slušaj, dobio sam moć da svake sekunde znam gdje su i šta rade ljudi koji me zanimaju i moć da stvorim ispred sebe šta god poželim, od igle preko keša do aviona...
-Auuu sad si kurac boli te faca!
-Ma neka, bolje mi je ovako kao do sad da nemam i ne znam ništa.
Pitanje koje postaviš sam sebi, na koje ne možeš da daš odgovor.
Problem je i dalje tu, do pravog rešenja je postalo nemoguće doći. Nesvesno si napravio grešku, možda i svesno ko će ga znati... Ostaje ti samo da da kažeš ovo je preteško i da ideš dalje jer ipak jbg, ne možeš ispočetka da kreneš k'o u matematici. Ali nije lako, ostaje praznina, koja će teško biti popunjena.
Da li je moglo drugačije da bude, da li je bilo vredno truditi se, da li će išta ličiti na ono kako je bilo do sada, da li si spreman da zaboraviš loše i zapamtiš dobro, da li će ti iko pomoći da prebrodiš neuspeh, da li si to zaslužio? Mnogo pitanja a nema odgovara. Misliš o svemu, izjedaš se iznutra, drhtiš, nokti davno pojedeni, osećaš bol ali onaj iznutra koji ti para dušu, previše si sebe dao u sve to. Sad vidiš da si preterao, kasno jbg.
Pokušaćeš da se vratiš u kolosek ali šteta je prevelika. Preostaje ti da razrešiš neke stvari sam sa sobom. Sam sebi si najveća prepreka.
I šta sad? Kako dalje?
