Univerzalni odgovor na sve poznate oblike kukanja, žaljenja i filozofiranja. Koristi se kada jedan od sagovornika toliko popizdi da nije u stanju da da bilo kakav drugačiji argumentovani odgovor. Obično se ovim rečima i završavaju takvi oblici komunikacije.
:politička diskusija:
A: ... zato bi ipak trebalo da mi prepustimo Kosovo, ne želim da idem u rat, ne želim da ponovo budemo taoci nekih ljudi kao i do sada, jedva smo se otarasili Karadžića, Mladića i sad ponovo treba sve u krug, neću tako, želim da budemo slobodni, da možemo da putujemo, da idemo u korak sa svetom..
B: Nije ti palo na pamet da dole i dalje ima naših ljudi koji očekuju našu podršku i koji se nadaju da mi upravo to nećemo uraditi ?
A: A nije tebi palo na pamet da su nas bombardovali zbog tog Kosova a ? Baš me briga, ja od tog Kosova nemam ništa a da nas bombarduju opet ne bih dao ni zbog rodjene majke.
B(popizdeo): šupičku materinu bre ne mogu da slušam vas idiote više. I treba da nas bombarduju, i trebalo je još više da nas bombarduju da vas sve istrebe jer mi smo govna uvek sam ja govorio al nije imao ko da čuje !
A: Ti si zaista primitivac.
B: : Jeste, jeste da znaš, dodji malo ovamo ! :krcka pesnice:
