Kao i većina rečenica u našem bogatom jeziku, dvosmislena. Dobro, super, odlično. Zlo i naopako, da gore ne može biti. Prilagođena i svadbi i sa'rani.
I, dok su svi gledaoci na jedinoj tribini stadiona očekivali da ih poslednji sudijski zvižduk probudi iz dubokog sna... Gol. Niotkuda. Čovek nije znao šta će sa loptom. 30 metara, minimum. Opštenarodno veselje:
- AAAAAaaaaaaa... Id' u pičku materinu! Tako se to radi! Pokaži im kako se šutira! Živce mi moje pokidaste...------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Penal! Penal! Tako je, sudija! Ovo je za zatvor! Id' u pičku materinu, jednom i nas sreća da pogleda! Eeeee, vala smo zaslužili...
Pauza. Dok igrači jedni drugima čestitaju zasluženi penal... Papir - kamen - makaze, ko će da šutira. Sudija još dokazuje protivničkom kapitenu da je čist penal. Konačno, ono što svi čekaju... Šut!
- Id' u pičku materinu, Mijatoviću, ko tebi dade da ga šutiraš!? Jeb'o te te onaj ko te povede! Oooooo, od tol'kog gola on prečku pogodi! Invalid...
Pauza. Hvatanje za srce... Pa za pivsku flašu...
