Lokal u kraju koji niko ne posećuje. Nema goste, a i ne bi se ni videli unutra kroz prozore koji su poslednji put oprani pre ugrađivanja. Niko ne bi ni znao da radi da se iz njega ne čuje neki muzički pravac koji podseća na finski blek metal sviran na gajdama uz pratnju orgulja. To verovatno gazda uvežbava duet sa svojim lovačkim psom za nastup u nekoj emisiji ili oštri sataru od vodovodne cevi. Odakle mu prihodi da za prehranu sebe i tog nesrećnog psa? Odakle mu pare za sataru?
Možda se tamo u noći punog meseca okupljaju poštovaoci staroslovenskih paganskih verovanja i dozivaju duhove predaka. Možda je to mesto subotom uveče dom ljubitelja haiku poezije pisane rukom Vojislava Koštunice ili se u tajnoj prostoriji iza klozeta održavaju vanredne sednice masona, bivših članova KGB i Jetijeve porodice. Nećemo saznati jer se niko ne usuđuje ni promoliti nos unutra.
- 'Ajmo na pivo u onaj kafić pored kladionice. Šta kažeš?
- Beži bre! Tamo ne ulazim ni drogiran. Poslednji ko je ušao tamo je popisivač struje. Vodi se kao nestao već dve godine.
