Redovan profesor na nekom fakultetu, nije bitno kom, jer razlike u funkcionisanju ovih ustanova su zanemarljive. Naime, ako dobijete ovo "prestižno zvanje" imate niz pogodnosti, počev od toga da stvarno radno vreme nedeljno je u stvari 2+2 (2 vežbe, 2 predavanja) i tu možete da pričate šta god hoćete, poželjno je da pričate što nerazumljivije kako bi izgledalo da vladate materijom, a u stvari cilj je da studenti ne razumeju ono što pričate, da se "ne daj Bože" ne bi zainteresovali za gradivo i "daleko bilo" došli na konsultacije. Konsultacije možete da držite, jer na vratima vašeg kabineta lepo stoji istaknut termin konsultacija, a to što vam baš u tom terminu navraćaju vaši "saradnici" u vidu asistenata, kolega, tetkica, prodekana itd. ne treba da obeshrabri kolege studente, a kada termin za konsultacije istekne lepo ćete im reći da dođu "kad na šljivi rodi kivi" i otići na neki prijem, odbranu doktorske disertacije ili neki sličan "hepening" koji ustvari okuplja sve same prosvećene persone poput vas i to u cilju degustacije alkoholnih pića. Posebna zgoda su seminari i slične manifestacije, gde se sastanete sa kolegama iz cele zemlje na "razmeni naučnih iskustava" i žalbama o malim primanjima vaših uvaženih ličnosti. I posle se pitamo kako propada obrazovni sistem...
Čast izuzetcima.
Uđite na bilo koji fakultet u zemlji Srbiji i naćićete primere raznih oblika, veličina, a i filozofije (ne)rada.
